Svaka sedma tegla meda koja se u svetu otvori sadrži lažni med. Na svetskom tržištu se med sve više traži, dok ga pčele sve manje proizvode usled zagađenja, što podstiće rast cene meda i privlači one koji proizvode lažni med. Evropska komisija je kvalifikovala med kao šesti najugroženiji prehrambeni proizvod koji se falsifikuje. Najčešće se med falsifikuje korišćenjem šećera, melase, sirupa krompira ili šećera a potrošač to ne oseća tokom konzumiranja. Takođe se mešaju razni tipovi meda i lažira njihovo originalno poreklo. Izveštaj predat Evropskom parlamentu je pokazao da od hiljade uzetih uzoraka meda, u 14% uzoraka je bio lažiran med. Trovanje meda pesticidima je postala prava kuga. Neonikotine je sadržalo 75% uzoraka meda. Pesticidi se ugrađuju i u pčelinji vosak.
Evropske zemlje su veliki uvoznici meda, 50% uvoza je iz Kine. Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Španija. Kina je najveći proizvođač meda, 473,600 tona u 2014 god. (u poređenju sa EU 161,031 tona). Ono što zabrinjava jeste da je Kina prema podacima FAO, povećala proizvodnju meda za 88% zbog potražnje za izvozom ali sa druge strane, broj košnica se u Kini u isto vreme povećao samo za 21%, pošto populacija pčela u Kini opada usled trovanja pesticidima, zagađenja i urbanizacije. Neke zemlje Evrope bi mogle da se usmere ka uvozu jeftinijeg kineskog meda i zatim isti med izvezu pod lažnom deklaracijom kao svoj domaći proizvod.
Темска/Temska 