Почетак » Rudinjska reka

Rudinjska reka

Advertisements

 

DRUŠTVO MLADIH ISTRAŽIVAČA „BRANISLAV BUKUROV“

 

Departman za Geografiju, Turizam i Hotelijerstvo Prirodno-matematički fakultet Novi Sad

  

-MORFOMETRIJA SLIVA RUDINJSKE REKE-

Radaković Milica

 

 

Novi Sad, 2015

 

UVOD

 

Predmet ovog rada je sliv Rudinjske reke i njegove morfometrijske karakteristike. Metode koje će biti korišćene u cilju analize sliva su deskriptivne, matematičke, kartografske i grafičke. Zadaci i ciljevi rada su da predstavi, objedini i objasni podatke o slivu Rudinjske reke koji su prikupljani na terenu u periodu od dve uzastopne godine 2015-2016, kao deo naučno istraživačkog kampa „Temska“ na Staroj planini. Svi podaci koji su izneti u radu, a vezani su za morfometriju sliva, su rezultat analize podataka o slivu u programu ArcMap 10.1.

Morfometrija je matematička analiza i merenje dimenzija Zemljine površine kao i geomorfoloških oblika koji se na njoj nalaze (Prithiviraj, Venkateswaran, 2016). Najbitniji pojam ove analize je sliv, odnosno površina Zemlje ograničena razvođem sa koje voda otiče u jednu reku. Jedan od glavnih pojmova pored sliva jeste vododelnica. To je imaginarna linija koja spaja tačke razvođa i odvaja vodu koja otiče u 2 susedna sliva. Vododelnice mogu postojati i unutar jednog sliva i tada razdvajaju vode najvećih pritoka glavne reke. Zbog toga se radi morfometrija glavnog sliva, kao i morfometrijska analiza podslivova. Broj podslivova zavisi od broja pritoka glavne reke.

Nekada su se geomorfološke analize rečnih basena svodile samo na upotrebe deskriptivnih metoda. Prve analize morfometrije basena je radio Horton manuelnim metodama (Horton, 1932; Horton, 1945). Da bi se uradila morfometrija sliva moraju postojati određeni parametri vezani za geometriju rečne doline, rečni sistem i karakteristike reljefa sliva. Vrednosti parametara su kvantitativne veličine koje se dobijaju formulom, a neke se mogu prikupiti na terenu ili pročitati sa topografske karte. Šesdesetih godina prošlog veka u morfometriju sliva se uvode pojmovi „linearnih parametara“ (pomoću kojih se mogu upoređivati veličine basena) i „parametara bez dimenzije“ (odnosi izmedju linearnih parametara) čime su omogućene detaljnije analize (Strahler, 1957.). Danas se za analize sliva koriste daljinska detekcija i geografski informacioni sistem, a bitnu ulogu ima DEM (Digital Elevation Model) koji je glavni uslov za izvođenje brojnih merenja u programu.

 

Ceo dokument možete preuzeti na sledećoj adresi:

DMI-BB-Morfometrija-Rudinjske-reke-Radaković-Milica

Advertisements