Почетак » УДРУЖЕЊЕ “ТЕМСКА” » PETICIJA PROTIV IZGRADNJE MHE PAKLEŠTICA

PETICIJA PROTIV IZGRADNJE MHE PAKLEŠTICA

Advertisements

POTPISIVANJE PETICIJE:

ZA POTPISIVANJE PETICIJE POTREBNO JE POSLATI ELEKTRONSKU POŠTU(MAIL) SA SLEDEĆIM PODACIMA: IME, PREZIME I BROJ LIČNE KARTE NA udruzenjetemska@gmail.com

Projekat mini hidroelektrane Pakleštica zasniva svoj rad na dovodjenu voda Visočice do mašinske hale hidrocentrale,
vodozahvatom i tunelom dugim 2100 metara, kroz masiv Vidliča, stvarajući preusmeravanje(engl.  bypass) mimo prirodnog toka reke Vosičice.
Time i projektovanim „biološkim minimumom“ od 900 litara u sekundi, značajno bi se narušio vodni režim od koga
zavise svi organizmi reke i njene neposredne okoline a novonastali uslovi nikako se ne bi mogli nazvati životnim jer bi
promene drastično uticale na kompletan bio i geodiverzitet Vladikine ploče, rečne klisure pod posebnim režimom
zaštite u Parku prirode Stara planina. Te iste promene vodnog režima u klisuri i delu toka Visočice nizvodno od nje, u
ukupnoj dužini od 7 kilometara, osim na živi svet reke i planine, izazvaće nesagledive posledice po život ljudi u čitavoj
pirotskoj kotlini.
Kao karakteristična bujična reka, Visočica ima umereno niske vodostaje tokom većeg dela godine i dva do tri vrha u
protoku, sa desetostruko većom količinom vode u jedinici vremena ali u relativno kratkom vremenskom trajanju, od
par dana tokom letnjih nepogoda i velike količine padavina do nekoliko prolećnih nedelja prilikom otapanja snega.
Čak i ovo pravilo treba prihvatiti uslovno jer u evidentnoj promeni klime zimske padavine često izostanu u
uobičajenom obimu a letnje budu smeštne u samo dva do tri vrlo udaljena i kratka intervala ali sa dramatičnim
posledicama.
Prosek protoka rekom Visočicom daleko je veći od projektom predstavljenog „biološkog minimuma“ jer u razlaganju
godišnjih količina padavina značajno utiču još uvek očuvane pašnjačke i šumske sastojine u gornjim tokovima pritoka
Visočice. Na tom i takvom protoku je baziran čitav život reke i njenog šireg priobalja i njegovim drastičnim menjanjem
u smislu daljeg uprosečavanja, vrši se praktično uništenje svih organizama reke i onih koji su svoj opstanak bazirale
u tom ekosistemu sa njegovim integralnim osobinama. Planiranim vodozahvatanjem uzimaju se sve vode od biloškog
minimuma do protoka od deset kubnih metara protoka, što će reći da će periodi kada bi ugroženim delom korita
proteklo nešto više vode od pomenutog minimuma, bili izuzetno retki ili ih u uslovima redukovanih zimskih padavina,
ne bi uopšte bilo.
Najveće opasnosti do kojih bi neminovno dovela izgradnja MHE Pakleštica bili bi već pomenuto uprosečivanje
protoka uz veliko redukovanje količine vode koja je potrebna za preživljavanje ovog ekosistema. Klisura Vladikina
ploča duga je nešto preko 3 km i sastavljena je od niza delova brzog toka i ogromnih dugih i dubokih virova u kojima
se voda smiruje. Odnos ovih delova je 50 : 50 i posledica je rada vodene sile u mekom i veoma poroznom krečnjaku.
Strane klisure bogato su obrasle vegetacijom osim na nekoliko vertikalnih odseka gde nije bilo moguće stvaranja
humusa za rast biljaka. U tim velikim sastojinama hrasta, graba, jasena, lipe žive sve poznate životinje Stare planine
osim medveda i velikog tetreba mada povremene boravke medveda možemo sa sigurnošću predvideti budući da su
pećine klisure mesto fosilnih nalaza koji govore o permanentnom prisustvu ovog velikog sisara tokom istorije. Od
retkih životinjskih vrsta u klisuri je primećen i ris koji se u zadnjim decenijama širi sa područja Karpata a njegovo
ponovno prisustvo na ovom prostoru poznato je već dvadesetak godina (podaci Zavoda za zaštitu prirode). Zbog
svoje nepristupačnosti može se reći da je klisura veoma važan i fizički zaštićen biotop sa velikim brojem retkih i
zaštićenih vrsta ptica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba i svaka pa i najmanja promena značajno bi izmenila
životne uslove neophodne za njihov opstanak. Promena režima snabdevanja vodom bila bi jedna od najdrastičnijih
promena i njeno ostvarenje bi značilo velike ekološke štete sa posledicama koje čak nije ni moguće u potpunosti
sagledati.
Ono što je moguće pretpostaviti sa veliim stepenom sigurnosti je da bi odsustvo visokih talasa prolećnih voda i letnjih
bujica na koje je priroda spremna, nestalo sanitarne uloge visokih vodnih talasa. Sav organiski materijal biljaka
klisure, njihovo lišće, završi svake godine u reci, gravitacijom ili radom veoma čestih i jakih vetrova u virovima se
nataloži debeo sloj biljnog ostatka koji velikim talasima vode bude odnešen, usitnjen i rasporedjen na mnogo većem
toku reke tako da nema negativnog uticajanjihovog gomilanja i raspadanja, bujanja bakterija, manjka kiseonika i
zamuljivanja rečnog dna. Prolaskom uobičajenih visokih voda dno ostaje stenovito, peskovitoi šljunčano pa organizmi
reke koji mogu opstati samo u ovim uslovima uspevaju da žive samo zbog toga i činjenice da imaju konastantan
dotok količina vode. Vode na koje su evolucijom spremne i sa populacijama koje garantuju uspešan nastavak života
zahvaljujući baš strukturi koja se bazira na brojnosti i odredjenoj fižičkoj i fiziološkoj spremnosti.
Manji i uprosečen protok Visočice u klisuri Vladikina ploča značiče neminovno i kumulativno taloženje hiljada tona
biljnog materijala u dubljim i mirnijim delovima reke, njegovo raspadanje i vezivanje dostupnog kiseonika koji bi i sam
bio redukovan zbog manjeg i mirnijeg protoka vode te neminovan nestanak svog živog sveta osim bakterija. Kako će
to izgledati objasniće izmenjen scenario života nekoliko strogo zaštićenih vrsta čije su populacije u klisuri Vladikina
ploča brojne i stabilne, sa tendencijom širenja van njene granice i predstavljanja baze za odredjene organizame za
ostale staroplaninske tokove.
Vodeni kos je jedan od strogo zaštićenih stanovnika, njegova populacija je stabilna a naseljenost staništa
neuobičajeno velika uzevši u obzir njegovu veoma izraženu teritorijalnost. Njegov dom su priobalne litice klisure a
ishrana je fauna dna predstavljena račićima i larvenim stadijumima insekata. U slucaju sasvim izvesnog zamuljivanja
dna reke, pomenute hrane nestalo bi u potpunisti a sa njom i vodenog kosa. Izmena kosove ekološke niše

neminovno će povući i nestanak većine ribljih vrsta sa potočnom pastrmkom na vrhu, sledi nestanak potočnog raka,
vidre, većine vodozemaca i ptica koje su osim vodenog kosa upućene na ishranu insektima, ribama ili vodozemcima.
Klisura vladikina ploča je osim spomenika prirode i staništa retkih i zaštićenih vrsta poprište masovnog mresta velike
populacije potočnih pastrmki koja svake jeseni u velikom broju zauzme mesta na ulazima i izlazima virova. To su
mesta koja imaju idealan protok, dubinu, osvetljenost, temperaturu i granulaciju podloge za kvalitetan i nesmetan
mrest. Da li treba objašnjavati šta bi od tog mresta ostalo u zamuljenom toku, ispresecanog branama vodozahvata i
ribljim stazama koje su samo gradjevinski nastavak papirne besmislice prolaza i uvreda za bilo čije realno vidjenje
prirodnog puta riba. Radi se o populaciji riba dužine od 4o do 80 cm i težina preko pet kilograma, koje prirodno
odlaze čak u gornje tokove reke i bilo kakva ozbilnija prepreka bi bila mesto njihovog grupisanja, uništavanja ,
onemogućenog prolaza i razmnožavanja. Prepreka smanjenog toka vode, izloženost predatorima i LJUDIMA,
prepreka brana, vodozahvata i nefunkcionalanih ribljih staza.
Estetske promene koje bi takodje nastupile u svom najdrastičnijem obimu, zanemarljive su u odnosu na kompletan
nestanak života reke Visočice.
Takodje se ne može preći ni preko pretnje koju na geodiverzitet ima drastično smanjivanje protoka i punjenje korita
reke raspadnutim biljnim materijalom. Naime, klisura Vladikina ploča je jedno od nekoliko mesta gde reke iz zona
nepropustnih škriljaca i peščara presecaju velike krečnjačke grede koje su mesta postojanja kraških izdani kao
početka podzemnog puta vode koji završava u sabirnim basenima vodosnabdevanja Pirota i okolnih naselja. Drugim
rečima, smanjenim i uprosečenim protokom vode kroz krečnjak klisure Vladikina ploča sasvim sigurno bi bilo
ugroženo vodosnabdevanje grada Pirota kao i drastično izmenjen hemijski i bakteriološki sastav takve vode.
Zbog svega napred navedenog smatram da je projekat izgradnje MHE Pakleštica krajnje štetan za prirodu klisure
Vladiina ploča, kao i cele reke Visočice te da ga u interesu očuvanja prirode, njenih biljnih i životinjskih vrsta, treba
odbaciti u potpunosti.

Autor teksta: Aleksandar Panić

Udruženje „Temska“

POTPISIVANJE PETICIJE:

ZA POTPISIVANJE PETICIJE POTREBNO JE POSLATI ELEKTRONSKU POŠTU(MAIL) SA SLEDEĆIM PODACIMA: IME, PREZIME I BROJ LIČNE KARTE NA udruzenjetemska@gmail.com

 

Kanjon- Vladikine ploče

Samo onaj, kome lepota prirode ne znači ništa, može uništiti ovaj biser Visoka. To je božji dar prirode i
retkost ne samo u Srbiji, već i šire. Uredjenje tog kanjona po ugledu na Blejski Vintgar u Sloveniji bi od
turizma doneo veću zaradu nego što bi to dobili od električne energije. Ceo kanjon ima i istoriski značaj.
Evo kako je dr. Stanković u knjizi Geografija ponišavlja opisao kanjon Vladikine ploče: Njveća i najlepša
pećina u ovom delu Visoka je: PEĆINA VLADIKINA PLOČE ima oko 660 m dužine i se nalazi u vrhu
velikog obluka i sipara na levoj strani klisure na 86m iznad reke. Visina ulaza je 18m, a širina je 12m.
Dužina glavnog pećinskog kanala je 190m. Levo od ulaza su 2 potkapine. Prva potkapina je visine 10m i
širine 3m, a dugačka je 7m. Druga potkapina je dugačka 28m.
Na zidovima pećine postoje brojni natpisi godina, ali se posebno ističe jedan sa natpisom 1361.god.
Na 87m od ulaza nalaze se ostatci neke građevine koji su do te mere uništeni da je njihovo istarživanje i
rekonstrukcija skoro nemoguća. Na osnovu analiza (metodom C14) komada drveta iz prvog
odbrambenog grebena koji je analiziran u Institutu “Ruđer Bošković” u Zagrebu utvrđena je starost 385
±130BP godina, odnosno starost se procenjuje na 1565.god. Starost sige je procenjena na 25.000 godina
».
O Pećini kod lipe dr. Stanković piše : «Pećina kod lipe je dobila ime po lipi i hrastu koji se nalaze na ulazu
u pećinu. Pećina je istražena do 60m kanala, nalazi se na 125m iznad nivoa reke. U pećini je i dvorana
širine 15m, a visine 8 m u zadnjem delu dvorane staloženo je 4 m debele saliva sige i prekrivene
stubovima i stalagmitima i još mnogo toga.
Na osnovu analiza (metodom C14) komada drveta, koji je analitiran u Institrutu “Ruđer Bošković” u
Zagrebu utvrđena je DA JE VATRA GORELA JOŠ OKO 780 godine pre nove ere.
U pećini na kraju prve dvorane, nadjeni su razbacani ostatci ljudskog skeleta i rbine od pečene gline.
Rbine su bile posude za vodu. Ekspertizom akademika Mirka Maleza iz Zagreba, a na osnovu viličnih
kostiju, utvrđeno je da je Jedan skelet pripadao osobi staroj 18 do 20 godina, a druga osoba je bila
starosti od oko 50 godina. Starija osoba je je imala jako abradirane zube, što je moglo biti posledica
ishrane ili štavljenja kože žvakanjem.
Na osnovu analiza (metodom C14) ostataka skeleta, koji su analizirani u Institrutu “Ruđer Bošković” u
Zagrebu utvrđeno je da skeleti potiču iz 220 godine nove ere, odnosno da su iz predslovenskog perioda,
možda Tračani”.

Lik vladike u pećini

Na osnovu ovih podataka, se da zaključiti da je područje Visoka bilo naseljeno i pre dolaska Slovena.
Kanjon reke Visočice skriva bezbroj prirodnih lepota, zato je neki sa pravom nazivaju »PLANINSKOM
SUZOM STARE PLANINE«.

Interesantno je i predanje o nastanku imena Vladikina ploča. ". Bio neki pop Radenko u visočkim selima
sa službom, pa kao i svaki hrišćanski sluga vršio je službu marljivo i često obilazio razštrkana visočka
sela i domove. Venčavao, krštevao, sahranjivao, molio se Bogu, svetio vodu za praznike, molio se bogu
za kišu i lepo vreme, propovedao hrišćansku veru, blagosiljao…

Bio je marljiv i od rane zore započinjao Božju službu. Nikom se nije zamerio, svakog je posavetovao,
poučio i svima bio na usluzi. Od milošte je bio prozvan od naroda Vladika Radenko. Pa i popadiju,
njegovu ženu Milicu, prozovu vladikina Milica ili samo Vladika. Milica nije bila neka vredna žena, skora da
i ništa nije radila, sem što je napasala nekoliko koza. Iznad sela Rsovci na jednom proplanku, pusti koze
da same brste i se pasu, a ona se opruži na jednu ravnu kamenu ploču i ceo dan prespava. Tako svaki
dan dok jednog dana nije usnila neki grozni san i od toga sna prestražena umakne se niz tu ploču, padne
i pogine. Zato su tu ploču kasnije prozvali Vladikina ploča".
SAMO SLOŽNI I UDRUŽENI MOŽEMO SAČUVATI TAJ BISER VISOKA.

 Izvor teksta: preuzeto sa fejsbuka

Advertisements