ТЕМСКА НЕКАД И САД

Темска се налази у југо-источној Србији на 15 km од Пирота према Књажевцу и Зајечару. То је место које је на подручју Старе Планине, боље речено на вратима Старе Планине, на надморској висини од 501 m. Не тако давно Темска је била посебна општина и варошица. Услед лоше економске ситуације становништво се исељавало па се и тако бројно стање мештана смањивало. Данас Темска има, на жалост само око 1000 становника. У административном и економском смислу Темска је у ближој околини и за села око ње административни центар, ако не рачунамо град Пирот као економски и административни центар целог овог краја. Становништво Темске је српско и православне вероисповести, поред Срба овде живе и Роми од давнина 0,22% такође православне вероисповести. У самом насељу се налази амбуланта, пошта и истурено одељење полицијске станице, такође и основна школа која се зове учитељ Стојан, по човеку, учитељу који је овде предано радио на описмењавању народа када је бити писменим и знати читати и писати било реткост. Мештани Темске су му се одужили на најбољи могући начин, дајући школи његово име,”учитељ Стојан”.То је одликовање и похвала коју сваки човек пожелети може. Значај школе је и у толико већи по томе што је у целом овом пиротском крају ово прва школа, која је првобитно била смештена у темачком манастиру свети Ђорђе, чији је први учитељ био игуман Ћесарије. У Темској се налази и црква посвећена светој Петки Трновој чији се празник празнује 8. августа по грегоријанском календару. На 1,5 km од Темске узводно  у току реке Темштице је смештен православни манастир свети Ђорђе, духовно средиште и светилиште од давнина овога краја, центар писмености и културе и православне тековине и цивилизације народа овога краја. Место које је у мрачним вековима под турским ропством било светлост и нада на боља времена место које је давало моралну и духовну снагу да истрају у тешким временима под турским ропством. По предању, мада није са сигурношћу потврђено то је задужбина Дејановића. Узводно од манастира у току реке Темштице налази се древни град Темско по коме и сама Темска носи назив, данас је у рушевинама. То је место где је столовао Новак Караљука “човек лавообразан од стара светла рода”, како пише о њему Константин филозоф. У непосредној близини древнога града Темско је и прва хидроцентрала Темац у овом крају, изграђена између два свтска рата за потребе и снабдевање електричном енергијом фабрике Тигар, тако је и Темска прва добила у овом крају електрично осветљење. У склопу хидроелектране Темац је и одмаралиште које припада “електропривреди Србије”, нажалост затвореног је типа за одмор и потребе особља “електропривреде Србије”. У Темској је такође и данас активан и фудбалски клуб Темац. Такође један од најлепших бисера Темске је река Темштица која протиче кроз Темску дајући посебну лепоту овом месту.