Почетак » ИСТОРИЈА ТЕМСКЕ

ИСТОРИЈА ТЕМСКЕ

Поуздано се зна да је Темска настала у средњем веку, можда и раније али у 16. веку сасвим сигурно.  Током свога постојања она је мењала свој положај узводно или низводно око реке Темштице. Са изградњом моста преко реке померање је престало.  Но, узрок померања насеља је био можда и стална опасност од Турака и других завојевача, дакле и из безбедносних разлога. Ни овај крај као ни у осталом друге крајеве у Србији у прошлости нису мимоишле разне беде као што су глад и разне болести епидемијских размера и страдање народа у многим бунама и ратовима.  Кроз Темску су прошле многе војске и освајачи. Турци су највише зла наносили народу, народ је стално морао да бежи и склања се пред немилосрдном турском војском. Али никада није поклекао пред освајачем и увек се изнова борио за слободу и градио оно што би непријатељ разорио и уништио. Током средњег века постојала је стална опасност од Турака, тако крајем 17.века када су Турци гонили хајдуке и поробили оближње Чипоровце у Бугарској, село које се налази на бугарској страни Старе планине огањ тог страшног терора пренео се и на Темачки крај,што је документовано записом  монаха из 1688.године на улазу цркве темачког манастира, или други запис такође на улазу манастирске цркве из 1700 године. Средњи век је овде био буран и обливен крвљу услед сталних напада Турака. Села су пустошена, пљачкана и спаљивана, и сам манастир је неколико пута спаљиван, да би опет био упорношћу монаха и уз помоћ народа обнављан. Како се народ стално бунио због тешких услова живота под Турцима то су и одмазде турака биле страшне. После сваке буне и рата по правилу су наилазиле сушне године, глад и болести епидемијских размера и тако уништавале и оно мало што је остало. Особито је свештенство и монаштво страдало као народне вође за слободу српског народа а казне су биле данас непојмљиво страшне као што је набијање на колац. Нарочито страдање Темска је доживела у турско – аустро-угарским ратовима крајем 18. века када су Мађари поубијали недужно становништво, и не само Темштани, познато је велико страдање у истом периоду и села Станичења. Па је тако записано на вратима цркве темачког манастира 1692.године: “…. много се крви проливаше у град Темско  сиромаха Хришћана од глади и Мађара!…”. Темштани су током  свих српских устанака, буна и ратова узимали видног учешћа у њима. У првом и другом српском устанку против турака, у балканским ратовима ( првом и другом), у првом светском рату, где су многи и погинули а из многих породица и по неколико мушких глава се није вратило својим кућама. Као и у другом светском рату. Господарили су и харали Турци, убијали недужни народ  Мађари, а манастир спаљивали и Черкези. Кроз Темску су прошли и Немци у другом светском рату,међутим по народном казивању они су само прошли а народ их памти као дисциплиновану  војску. И у првом и у другом светском рату народ је овде страдао.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s