Med je prirodna supstanca koju proizvode pčele od nektara cveća, sekreta živih delova biljaka ili ekskreta insekata koji sisaju sokove delova živih biljaka. Sam med je kvalitetna hrana velikog ekonomskog značaja. To je kompleks ugljenih hidrata, proteina, enzima, amino kiselina, lipida, vitamina, isparljivih hemijskih jedinjenja, flavonoida i minerala. Sastav meda zavisi prvenstveno od vrste cveta, klime, geografskog područja i vrste pčela koje proizvode med. Kvalitet meda, njegov sadržaj, aroma i ukus, zavisi i od načina prerade, pakovanja i čuvanja.

Ekstrakcija meda je važan deo procesa prilikom vađenja meda iz saća. Uobičajeni način dobijanja meda iz saća je vrcanjem ili ceđenjem, ovi procesi treba da se obavlaju centrifugom ili presom pravljene od nerđajućeg čelika.

Postavlja se pitanje: koji je med kvalitetniji, onaj dobijen vrcanjem ili ceđenjem? Na ovo pitanje je pokušao da odgovori tim stručnjaka iz Brazila koji su uzimali med iz košnica u kojima su gajene afrikanizovane domaće pčele (Apis mellifera). Med je odvajan iz saća vrcanjem ili ceđenjem.

Utvrđeno je da je med dobijen ceđenjem, imao statistički značajno više vlage, veću Ph vrednost, više ugljenih hidrata, pepela i suve materije u odnosu na med dobijen vrcanjem. Takođe, med dobijem ceđenjem je sadržio značajno veću količinu makroelemenata (K,Ca,Mg) i više mikroelemenata (Na,Fe,Zn) u odnosu na vrcani med. Samo je kod ceđenog meda utvrđeno prisustvo Li a obe vrste meda su imale jednak sadržaj Cu. Ceđeni med je sadržio statistički značajno više ukupnih ugljenih hidrata, ukupnih lipida, ukupnih proteina, totalnih flavonoida i askorbinske kiseline. Ceđeni med je sadržio 5.6 puta više polena nego vrcani med, a pokazalo se da što ima više polena, mineralni sastav meda je veći.

Autori ove analize zaključuju da med dobijen ceđenjem je mnogo kvalitetniji od vrcanog meda, kada se primenjuju standardi Evropske Unije.

Ovaj tekst je pisan na osnovu naučnog rada: Nutritional and mineral contents of honey extracted by centrifugation and pressed processes, Food Chemistry, Vol.218, 237-241, 2017. Autori: S.M.Kadri, R. Zaluski, R.de O.Orsi.

Dr. Miroslav Demajo, biolog
Beograd
04.03.2017.

Advertisements