Pčele i matematički niz

Neki procesi u prirodi se odvijaju po matematičkim pravilima. Zanimljiv je Fibonačijev niz. Ovaj niz se dobija tako što u nizu brojeva, svaki broj je jednak zbiru dva prethodna broja tog niza. Evo primer:

0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, ..

Ovo može da se ilustruje i pomoću kvadrata:

 

 

 

 

 

 

Obratite pažnju na crvenu spiralu koja se dobija povezivanjem kvadrata. U prirodi, mnoge stvari rastu na osnovu ove spirale. Primeri su rogovi ovna, ljušture puževa, sekutići pacova ako se ne bi trošili kao i kljove slona ako bi neograničeno rasle. Slična pravila rasta se uočavaju i kod biljaka.

Ako u Fibonačijevom nizu neki broj podelimo sa prethodnim brojem, dobićemo uvek konstantu Fi koja iznosi 1.61. Ova konstanta Fi se obeležava grčkim slovom Φ.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U slučaju pčela, s obzirom da u košnici uvek ima više ženki (radilica) u odnosu na mužjake (trutove), ako podelimo broj ženskih jedinki u košnici sa brojem mužjaka, dobićemo gore opisanu konstantu  Φ= 1.61 ili broj veoma blizu ovom.

 

IZVORI:

https://blockchainwhispers.com/wiki/the-magic-of-maths-fibonacci/#

https://sh.wikipedia.org/wiki/Fibona%C4%8Dijev_niz#Fibonna%C4%8Dijev_niz_u_prirodi

dr Miroslav Demajo

Beograd

15.10.2019.